1 (6)

Национални дан борбе против дуванског дима

У Републици Србији се 31. јануара 2017. године обележава национални дан борбе против дима под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше“. Активности које су се релизовале поново су упозорике јавност на штетне ефекте излагања дуванском диму, посебно на здравље деце и младих.

Овогодишња кампања је у великој мери посвећена превенцији пушења код деце и младих и превенцији изложености дуванском диму. Деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих распираторних путева, инфекција средњег уха, имају чешће асматичне нападе који су јачег интензитета.

Пушење дувана је значајна претња здрављу и водећи фактор ризика за велики број хронично незаразних болести укључујући и малигне болести. Употреба дувана је повезана са близу шест милиона смртних случајева у свету годишње, укључујући и 600.000 смртних случајева који су настали због изложености дуванском диму. Дувански дим, који садржи више од 7000 хемијских материја, од чега су преко 70 канцерогене, повезан је са обољевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева. Изложеност дуванском диму представља и професионални ризик за угоститељске раднике коме су они изложени у радном времену, те је њима потребно обезбедити здраву и безбедну радну средину.

Са друге стране, не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму, па ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију дуванског дима из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење 100% без дуванског дима може заштитити људе од штетних дејстава састојака дуванског дима. Окружење без дуванског дима спречава започињање пушења и има позитиван утицај на одвикавање од пушења, смањење разбољевања и смртности због пушења, чиме се смањују трошкови за лечење особа које оболе због пушења.

Свака особа би требало да оствари своје право да удише ваздух без дуванског дима, а законска регулатива у томе има значајну улогу. Закони којима се штите грађани од изложености дуванском диму и који штите здравље непушача су популарни, немају негативан утицај на пословање и охрабрују пушаче да престану да пуше. За заштиту становништва од дуванског дима неопходна је обавезујућа регулатива, а не она која је заснована на добровољности.

Учесталост пушења у Србији је изнад европског просека и у 2013. години износила је 37,4% у популацији старијој од 15 година. већи проценат мушкараца пуши 37,9% у поређењу са женама 31,6%. Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 2010. године. Овим законом се забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено. Резултати истраживања која се редовно спроводе од 2010. године показују да је дошло до смањења изложености дуванском диму, посебно на местима која су регулисана законом. До пада изложености дуванском диму, дошло је у школама и факултетима са 44% у 2010. години на 7% у 2014. години. Са друге стране, Истраживање о употреби дувана међу младима показује да је две трећине ученика (66,3%), старости 13-15 година видело некога да пуши у згради школе или у школском дворишту. На радним местима изложеност дуванском диму опала је са 45% у 2010. години на 31% у 2014. години, док је у ресторанима, кафићима и осталим угоститељским објектима изложеност дуванском диму незнатно смањена са 72% у 2010. на 64% у 2014. години.

Иако је садашњи закон дао позитивне ефекте у смањењу изложености дуванском диму на радном и јавном месту, али и у промени пушачких навика међу пушачима, услед ограничења пушења на појединим местима то није довољно. Резултати у 2014. години показују да је 14% пушача смењило број попушених цигарета у току дана, док је 13% пушача престало да пуши. Упркос смањењу, изложеност дуванском диму је и даље велика у Србији. Резултати Истраживања здравља становништва 2013. године показују да је више од половине становништва (54,4%) старијег од 15 година изложено дуванском диму у затвореном простору и да је скоро исто толико (47,1%) непушача забринуто због штетних последица дуванског дима по сопствено здравље.Ови резултати јасно показују да је потребно увести потпуну забрану пушења, без изузетка, у  јавним и радним просторијама, укључујући и угоститељске објекте.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ 2015. године спровео је истраживање о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити стновништва од изложености дуванском диму, а кључни резултати су следећи:

  • Пушење је дозвољено у сим просторијама у скоро половини домаћинстава у Србији (46%), а тек у сваком десетом домаћинству пушење је дозвољено само на тераси у дворишту (10%);
  • Више од две трећине пунолетних грађана Србије, пушача и непушача, изложено је дуванском диму у својој кући (65%), док је 75% одраслих становника изложено дуванском диму у кући пријатеља/рођака;
  • Упркос забрани пушења, сваки пети одрасли грађанин Србије (20%) изложен је дуванском диму на радном месту, док је 5% становништва изложено дуванском диму у образовној установи;
  • Сваки други одрасли чиновник Србије (52%) изложен је дуванском диму на местима на које излази;
  • Сваком другом пунолетном становнику (51%) смета изложеност дуванском диму на местима на које излазе, док 56% становништва наводи да им смета изложеност дуванском диму на радном месту;
  • Више од две трећине (72%) одраслог становништва подржало би забрану пушења на дечијим игралиштима, а 35% сматра да би пушење требало забранити у парковима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *